1.3. Prepreke za razvoj Industrijske Simbioze (IS)

Socijalne preduzetnice koje se bave proizvodnjom ajvara i prirodne kozmetike u ruralnim zajednicama Srbije prepoznale su priliku da unaprede svoje poslovanje kroz industrijsku solidarnu simbiozu, koju su organizovale pod nazivom MISS. Ova mreža, inspirisana poslovnim modelom socijalne franšize BIO IDEA, imala je za cilj da poduči i podrži žene sa sela kako bi diversifikovale svoje aktivnosti i osigurale održivost svojih gazdinstava i malih proizvodnji.
Ideja za ovu inovaciju proistekla je iz prepoznavanja vrednosti ostataka od paprike, koji su nastajali tokom proizvodnje ajvara. Ovi ostaci su postali sirovina za proizvodnju sapuna i maski za lice, posebno korisnih za tinejdžere sa problematičnom kožom. Međutim, iako je ideja bila izuzetno korisna, prva prepreka sa kojom su se suočile bile su njihove ograničene veštine i nedostatak potrebnog znanja za realizaciju industrijske simbioze.
Da bi prevazišle ovu prepreku, uključile su Institut za opštu i fizičku hemiju Beograd i Fakultet za preduzetništvo Univerziteta Union Nikola Tesla. Ove institucije pružile su edukaciju i mentorstvo ženama kako bi razvile potrebne tehničke veštine i razumevanje industrijske simbioze. Kroz ovu saradnju, žene su stekle sposobnosti za efikasno iskorišćenje resursa i pravilno upravljanje otpadom, što je omogućilo ostvarivanje sinergija između njihovih aktivnosti.
Kao što vidimo iz ovog primera napredak u pravcu implementacije strategije industrijske simbioze u poslovanje malih biznisa socijalnih preduzetnica često zahteva dodatno sticanje znanja i veština, kako bi se razumeli novi procesi i tehnološki postupci. Edukacija postaje ključna komponenta u razbijanju prepreka i omogućavanju preduzetnicama da maksimalno iskoriste resurse koji su im na raspolaganju.

Identifikovanje prepreka industrijske solidarne simbioze

Implementacija industrijske simbioze (IS) predstavlja održiv i prosperitetan put za male biznise i socijalne preduzetnice, ali nailazimo na nekoliko ključnih prepreka koje je potrebno prepoznati i prevazići. Kroz primer projekta Mreža industrijske solidarne simbioze (MISS) i Socijalne franšize BIO IDEA, istražićemo kako se ove prepreke mogu prevazići i kako se faktor prepoznavanja sopstvenih resursa otpada i umrežavanje sa potencijalnim simbioznim partnerima izdvajaju kao ključni faktori uspeha.

Prepreka 1: Nedostatak svesti i edukacije:
Najpre, često se suočavamo sa nedostatkom svesti i edukacije o potencijalima industrijske simbioze. Male biznise i socijalne preduzetnice možda ne prepoznaju svoje resurse otpada kao dragocen izvor ili ne znaju kako da ih iskoriste na efikasan način. Edukacija igra ključnu ulogu u otklanjanju ove prepreke. Kroz edukativne programe kao što su oni koje pruža Socijalna franšiza BIO IDEA, žene dobijaju priliku da nauče nove tehnike, pristupe i veštine za održivu proizvodnju sapuna i prirodne kozmetike. Takođe, ove edukativne inicijative pružaju savete o tome kako iskoristiti otpad i sačuvati aktivne komponente, stvarajući tako dodatnu vrednost.

Prepreka 2: Nedostatak umrežavanja:
Na drugom nivou, umrežavanje sa potencijalnim simbioznim partnerima može predstavljati izazov. Mali biznisi i socijalne preduzetnice možda nemaju pristup informacijama o drugim kompanijama koje bi mogle da budu deo njihove simbiozne mreže. Ovde dolazi do izražaja uloga institucija kao što je Institut za opštu i fizičku hemiju Beograd i Fakultet za preduzetništvo Univerziteta Union Nikola Tesla. Kroz mentorstva i facilitaciju ovih institucija, umrežavanje postaje lakše i efikasnije, olakšavajući identifikaciju potencijalnih partnera i stvaranje simbioznih veza.

Prepreka 3: Neusklađenosti na mikro, mezo i makro planu:
Konačno, prepreke za implementaciju IS mogu se pojaviti na tri različita nivoa: mikro, mezo i makro. Na mikro nivou, fokus je na internom menadžmentu kompanija i njihovoj spremnosti da prepoznaju i iskoriste resurse otpada. Na mezo nivou, pažnja se usmerava na povezanost između kompanija, često unutar industrijskih parkova ili sličnih ekosistema. Na makro nivou, naglasak je na nacionalnim instrumentima i zakonodavstvu koji podržavaju i olakšavaju IS. Prevazilaženje ovih prepreka zahteva koordinisane napore sa svih ovih nivoa. Zbog toga hajde da razmotrimo prepreke na svakom od nivoa akcije.

→ Prepreke za sprovođenje industrijske simbioze na mikro, mezo i makro nivou

Mikro nivo – Interni menadžment :

• Nedostatak svesti i razumevanja o industrijskoj simbiozi: Male kompanije i socijalne preduzetnice često nisu svesne potencijala svojih resursa otpada i kako ih efikasno iskoristiti.
• Nedostatak vidljivosti prilika: Osim prepoznavanja resursa, važno je prepoznati i potencijalne simbiozne partnere i njihove potrebe.
• Nedostatak relevantnih veština i uspešnih poslovnih modela: Da bi se ostvarile sinergije, često su potrebne nove veštine i prilagođavanja u poslovnom modelu.

Mezo nivo – Povezanost između poslovnih subjekata:

• Problemi komunikacije: Različite poslovne kulture i problemi u komunikaciji između različitih privrednih subjekata mogu otežati postizanje međusobno korisnih dogovora.
• Nesposobnost organizacija da postignu međusobno korisni dogovor: Ovo može otežati ostvarivanje sinergija čak i kada su tehnički i ekonomski održive.
• Raspršenost proizvodnih lokacija: Različite lokacije kompanija mogu dodatno komplikovati ostvarivanje sinergija.

Makro nivo – Nacionalni instrumenti i zakonodavstvo:

• Nedostatak jasnih regulativa: Nedostatak jasnih i podržavajućih zakonskih okvira za industrijsku simbiozu može ometati njen razvoj.
• Nedostatak finansijskih podsticaja: Nedostatak finansijskih podsticaja može smanjiti ekonomske motivacije kompanija da se uključe u simbiozu.
• Rizik od sankcija: Strah od potencijalnih kazni i pravnih posledica u vezi sa obradom i razmenom otpada i nusproizvoda može značajno obeshrabriti male biznise i socijalne preduzetnice, što može ograničiti njihovu spremnost za učešće u industrijskoj simbiozi.

→ Rešavanje prepreka u industrijskoj simbiozi

Kako bi se prevazišle ove prepreke, posredovanje (facilitacija) se često smatra efikasnim pristupom. Posrednici mogu pomoći u povećanju znanja o potencijalnim sinergijama, smanjenju troškova transakcija industrijske simbioze i promociji saradničkih struktura za skalabilnost. Takođe, edukacija, mentorstvo i programi poput Socijalne franšize BIO IDEA igraju ključnu ulogu u otklanjanju nedostataka svesti i obučavanju u veštinama potrebnim za uspešnu implementaciju IS.

Edukacija kroz mrežu MISS: Naša priča počinje u seoskim zajednicama gde se žene suočavaju sa izazovima nezaposlenosti i očuvanja životne sredine. Upravo u takvoj jednoj zajednici, na jugu Srbije u devastiranoj opštini Medveđa, mreža Socijalne franšize BIO IDEA formira svoj ogranak u kom organizujemo edukacije koje omogućavaju ženama da prepoznaju vrednost resursa koje već imaju u svom okruženju. Kroz ovu edukaciju, one uče kako da identifikuju materijale koji bi inače bili odbačeni kao otpad i kako da ih iskoriste za stvaranje novih proizvoda. Na primer, žene iz Medveđe uče kako da prerade bio-otpad od paprike i pretvore ga u inovativne proizvode kao što su biomaske i sapuni, dok žene iz mreže socijalne franšize stiču veštine za upotrebu bio-otpada u kreiranju novih proizvoda prirodne kozmetike. Ove edukacije pomažu im da vide potencijal u onome što bi inače bilo neiskorišćeno i kako da to pretvore u ekonomske prilike.

Mentorstvo i facilitacija instituta i fakulteta: Pored edukacija, koje sprovodi BIO IDEA, Institut za opštu i fizičku hemiju Beograd i Fakultet za preduzetništvo Uaniverziteta Union Nikola Tesla pružaju ključnu podršku ženama sa sela kroz mentorstvo i facilitaciju. Mentori i facilitatori rade sa njima na razvoju veština potrebnih za novi proizvodni proces, poput proizvodnje prirodne kozmetike i sapuna, kao i na postavkama novog organizacionog modela poslovanja. Ova praktična podrška omogućava ženama da steknu konkretne veštine i znanje kako bi efikasno iskoristile resurse koje su identifikovale tokom edukacije.

Socijalna Franšiza BIO IDEA: Kroz saradnju sa Socijalnom franšizom BIO IDEA, žene dobijaju pristup edukacijama o tehnološkim procesima proizvodnje prirodne kozmetike i savetima o tome kako da svoj otpad iskoriste na način koji će sačuvati aktivne komponente. Ova franšiza omogućava ženama sa sela da stvaraju održive poslove i doprinose ekonomskom razvoju svojih zajednica.

Kroz ove edukacije, mentorstvo i facilitaciju, žene sa sela dobijaju alate i znanje kako da prepoznaju resurse, razviju veštine i stvore vrednost iz onoga što bi inače bilo otpad. Ova podrška ne samo što im omogućava da unaprede svoje poslovanje, već i da doprinesu očuvanju životne sredine i ekonomskom razvoju svojih zajednica. Ovaj konkretan primer pokazuje kako se teorijski koncept industrijske solidarne simbioze primenjuje na praktičan način, posebno na korist malim biznisima i ženama sa sela.

Zaključak
Prepreke za razvoj Industrijske Simbioze (IS)

Industrijska simbioza je moćan koncept koji donosi brojne koristi, ali postoje prepreke koje otežavaju njenu primenu u malim biznisima socijalnih preduzetnica na selu. Glavne prepreke uključuju nedostatak jasnih regulativa, nedostatak finansijskih podsticaja, nedovoljno znanje i veštine za nove procese i tehnološke postupke, nedostatak svesti o potencijalu resursa otpada i izazove u komunikaciji i pregovaranju sa potencijalnim partnerima.

Međutim, edukacija, mentorstvo i facilitacija koje pružaju organizacije kao što su MISS i Socijalna franšiza BIO IDEA, uz podršku institucija kao što su Institut za opštu i fizičku hemiju Beograd i Fakultet za preduzetništvo Univerziteta Union Nikola Tesla, igraju ključnu ulogu u prevazilaženju ovih prepreka. Kroz ove aktivnosti, žene sa sela stiču znanje, veštine i podršku potrebnu da prepoznaju vrednost resursa otpada, razviju nove proizvode i doprinesu održivosti svojih poslovanja i zajednica.

Dokaz ispravnosti ove strategije ogleda se u organizovanoj i funkcionalnoj mreži MISS, gde su nastali održivi simbiotski proizvodi, uključujući sapune i prirodnu kozmetiku. Ovi proizvodi su kroz diversifikaciju razvijeni u radionicama u Medveđi, gde se takođe proizvodi ajvar i drugi proizvodi. Diversifikacija u ovom kontekstu znači da žene sa sela nisu ograničene samo na proizvodnju jednog proizvoda, već su proširile svoju paletu proizvoda i usluga. Ovo je postignuto tako što su prepoznale različite resurse i materijale koji su dostupni u njihovoj zajednici, poput paprike koja se koristi za ajvar, i odlučile su ih iskoristiti na nove načine. Na primer, ostaci paprike, koji bi inače bili otpad, sada se koriste kao sirovine za sapune i prirodnu kozmetiku.

Ova diversifikacija nije samo raznolika proizvodnja, već i diversifikacija prihoda i poslovnih aktivnosti. To znači da zajednica na selu nije više zavisna samo od prihoda od ajvara, već ima više izvora prihoda i različite proizvode koji su konkurentske prednosti na tržištu. Diversifikacija takođe doprinosi većoj stabilnosti i održivosti poslovanja, jer manja zavisnost o jednom proizvodu ili tržištu smanjuje rizik od potencijalnih ekonomskih udara ili fluktuacija na tržištu.

Ovaj primer pokazuje kako industrijska simbioza, uz koncept diversifikacije, može transformisati lokalne zajednice i stvoriti održive ekonomske modele koji donose koristi ženama sa sela i celoj zajednici.