U prethodnoj edukativnoj jedinici razmatrali smo osnove cirkularne ekonomije, Industrijske Solidarne Simbioze (ISS) i Zelene Agende za Zapadni Balkan, istražujući njihove međusobne veze i ulogu u održivom razvoju. Sada ćemo se dublje fokusirati na jedan od najvažnijih aspekata cirkularne ekonomije – njen doprinos smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), što predstavlja ključni faktor u borbi protiv klimatskih promena.
Pitanje koje se postavlja je: Kako cirkularna ekonomija može doprineti smanjenju emisija GHG i zašto je to od suštinskog značaja za postizanje održivog razvoja?
Odgovor na ovo pitanje se krije u osnovnim principima cirkularne ekonomije koji promovišu optimalno iskorištavanje resursa, minimizaciju otpada i smanjenje zavisnosti od neobnovljivih izvora energije. U narednim sekcijama, razmotrićemo kako cirkularna ekonomija utiče na smanjenje emisija GHG kroz efikasnije korišćenje resursa, smanjenje otpada i promociju održivih poslovnih praksi.
Da bismo uopšte pokrenuli proces smanjenja gasova sa efektom staklene bašte neophodna je transformacija linearne ekonomije na cirkularnu/kružnu ekonomiju. Ovde ćemo stati da bismo razjasnili osnovne pojmove i razliku između linearne i cirkularne ekonomije.
→ Cirkularna ekonomija nasuprot linearnoj ekonomiji: Komparativni pregled
Kroz decenije ekonomske evolucije, dva suprotna modela obeležila su naš odnos prema resursima i okolini. S jedne strane, postoji linearna ekonomija, koja je decenijama dominirala globalnim tržištima, zasnovana na principu „proizvedi i odbaci“. Međutim, sve više shvatamo da ova konvencionalna praksa nosi sa sobom ozbiljne posledice po našu planetu i društvo.
Ovaj model ekonomske proizvodnje i potrošnje dugoročno nije održiv jer istrošeni resursi ne mogu da se obnove brzinom kojom ih trošimo, a otpad koji generišemo preplavljuje naše deponije i zagađuje našu okolinu.
Eksploatacija prirodnih resursa, kao što su fosilna goriva, metali i šume, ne samo da izaziva iscrpljenost ovih resursa već i velike emisije štetnih gasova u atmosferu, što dovodi do globalnog zagrevanja i klimatskih promena.
Emisije gasova staklene bašte (GHG) su prisutne u materijalima i proizvodima koje koristimo svakodnevno – hrani, odeći, mobilnim telefonima i računarima, ambalaži, materijalima koje koristimo za izgradnju naših domova. Ekstrakcija sirovina za proizvodnju novih proizvoda zahteva velike količine energije, koja dolazi iz sagorevanja fosilnih goriva. Energija proizvedena iz sagorevanja fosilnih goriva oslobađa ugljen-dioksid i druge GHG koji uzrokuju klimatske promene u atmosferi.
Proizvodnja novih materijala i proizvoda u linearnom ekonomskom modelu zahteva ogromne količine energije, koja se u velikoj meri dobija sagorevanjem fosilnih goriva. Ovo oslobađa velike količine ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte, koji uzrokuju klimatske promene i globalno zagrevanje.
Otpad iz linearnog ekonomskog sistema završava u deponijama i na otpadnim mestima, gde se dekomponuje i oslobađa metan, koji je još jedan štetan gas sa efektom staklene bašte. Takođe, mnogi proizvodi završavaju u spalionicama, što takođe doprinosi emisiji gasova koji uzrokuju klimatske promene.
Ove negativne posledice linearnog sistema poslovanja su ključni izazovi u borbi protiv klimatskih promena i postizanju održivog razvoja i društvene kohezije.
Cirkularna ekonomija predstavlja alternativni pristup koji može efikasno smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte, smanjiti potrošnju resursa i proizvodnju otpada, doprineti očuvanju životne sredine za buduće generacije kao i da doprinese stvaranju uslova za pravednu i inkluzivnu zelenu tranziciju za sve ljude na planeti Zemlji.
Cirkularna ekonomija je inovativan ekonomski model koji inspirisan prirodnim ekosistemima teži da maksimalno smanji gubitak resursa i otpada, koristeći principe poput ponovnog korišćenja, recikliranja i obnavljanja, kako bi se stvorila održiva i zatvorena cirkularna petlja. U ovom modelu, resursi se koriste pažljivo i efikasno, a otpad postaje vredan resurs umesto tereta za životnu sredinu. Cilj cirkularne ekonomije je da obezbedi prosperitet i blagostanje za ljude, dok istovremeno štiti i obnavlja prirodne ekosisteme naše planete. Cirkularna ekonomija predstavlja novi i inovativan ekonomski model koji se zasniva na održivom korišćenju resursa i smanjenju otpada. Umesto linearnog modela „uzmi, koristi, odbaci“, u cirkularnoj ekonomiji resursi se kontinuirano koriste, obnavljaju i recikliraju kako bi se minimizirao negativan uticaj na prirodu i životnu sredinu. Cilj cirkularne ekonomije je stvaranje zatvorenog sistema u kojem resursi cirkulišu i koriste se efikasno, umesto da završe kao otpad.
Zaključak:
Cirkularna ekonomija doprinosi smanjenju emisije GHG (gasova sa efektom staklene bašte) na nekoliko načina:
Smanjenje potrošnje resursa: Cirkularna ekonomija promoviše efikasno korišćenje resursa, ponovnu upotrebu proizvoda i materijala, čime se smanjuje potreba za ekstrakcijom novih sirovina. Ovo znači da se smanjuje emisija GHG koja proizilazi iz procesa dobijanja novih resursa.
Minimizacija otpada: Cirkularna ekonomija fokusira se na dizajn proizvoda i procesa koji generišu manje otpada. Umesto da se materijali odbace nakon upotrebe, oni se vraćaju u ekonomski ciklus kroz recikliranje, obnovu ili ponovnu upotrebu. Time se smanjuje količina otpada koja završava na deponijama ili spalionicama, što direktno doprinosi smanjenju emisija GHG.
Smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva: Cirkularna ekonomija promoviše obnovljive izvore energije i efikasniju upotrebu resursa, što može smanjiti potrebu za fosilnim gorivima kao glavnim izvorom energije. Smanjenje korišćenja fosilnih goriva doprinosi smanjenju emisija GHG, jer sagorevanje ovih goriva oslobađa velike količine ugljen-dioksida.
Industrijska simbioza (ISS): Praktični primeri poput industrijske solidarne simbioze za male biznise MISS pokazuju kako različite industrije mogu sarađivati da transformišu „otpad“ jedne industrije u sirovinu za drugu. Ova praksa ne samo da smanjuje količinu otpada, već i eliminiše potrebu za novim resursima, čime se smanjuje emisija GHG.
Svest i obrazovanje: Edukacija i podizanje svesti o principima cirkularne ekonomije igraju ključnu ulogu u podršci ovom modelu. Što više pojedinaca, preduzeća i vlada razumeju i primenjuju principe cirkularne ekonomije, to će biti veći njen doprinos smanjenju emisija GHG.
U zaključku, cirkularna ekonomija nudi održiv pristup upravljanju resursima i poslovanju. Kroz smanjenje potrošnje resursa, minimizaciju otpada, smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i promociju efikasnih poslovnih praksi, cirkularna ekonomija direktno doprinosi smanjenju emisija GHG i podržava globalne napore u borbi protiv klimatskih promena. To je ključno za postizanje održivog razvoja i očuvanje naše planete za buduće generacije.
Molimo vas da se još jednom podsetite na naš praktičan primer industrijske simbioze (IS) u okviru Mreže industrijske solidarne simbioze (MISS) koji jasno ilustruje značaj cirkularne ekonomije u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Ostaci koji nastaju tokom proizvodnje ajvara, umesto da budu tretirani kao otpad, postaju vredne komponente za proizvodnju sapuna i prirodne kozmetike putem ISS. Ova inovativna praksa ne samo da smanjuje količinu otpada koja završava na deponijama, već i eliminiše potrebu za novim resursima za proizvodnju tih komponenti.
Kroz ove primere, jasno vidimo kako ISS transformiše način na koji posmatramo „otpad“ i kako možemo efikasno iskoristiti resurse koji bi inače bili nepotrebno potrošeni. Ova praksa naglašava ključne principe cirkularne ekonomije, uključujući ponovnu upotrebu resursa i smanjenje otpada, što direktno doprinosi smanjenju emisija GHG.
Ovi primeri ilustruju kako se cirkularna ekonomija može primeniti u stvarnom svetu, smanjujući negativan uticaj na životnu sredinu i promovišući održivije poslovne prakse. To je ključno za ostvarivanje ciljeva cirkularne ekonomije i zaštite životne sredine.
Kroz takve prakse, možemo smanjiti emisije GHG, smanjiti otpad i stvoriti resursno efikasne procese koji doprinose održivijoj budućnosti.
Kontrolna pitanja :
Edukacija i podizanje svesti pomažu pojedincima, preduzećima i vladama da bolje razumeju principe cirkularne ekonomije i primene ih u praksi. To povećava prihvatanje ovog modela i doprinosi većem smanjenju emisija GHG.
Industrijska simbioza je praksa u kojoj različite industrije sarađuju da transformišu „otpad“ jedne industrije u sirovinu za drugu. Ovo ne samo da smanjuje količinu otpada, već i eliminiše potrebu za novim resursima, smanjujući emisiju GHG.
Minimizacija otpada u cirkularnoj ekonomiji podrazumeva dizajn proizvoda i procesa koji generišu manje otpada i promovišu recikliranje, obnovu i ponovnu upotrebu materijala. Ovo je suprotno linearnom modelu u kojem se proizvodi koriste jednokratno i zatim odbacuju.
Cirkularna ekonomija doprinosi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte kroz smanjenje potrošnje resursa, minimizaciju otpada, smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, promociju efikasnih poslovnih praksi i obrazovanje o njenim principima.
