3.4. Održivi poslovni model socijalne franšize i IS: Industrijska solidarna simbioza

U savremenom poslovnom okruženju, održivost je postala ključna vrednost i prioritet za mnoge organizacije. U cilju postizanja održivog razvoja, mnoge kompanije su se okrenule inovativnim modelima poslovanja koji istovremeno promovišu ekološke, društvene i ekonomske ciljeve. Jedan takav model koji privlači sve veću pažnju je Industrijska Solidarna Simbioza (ISS), inspirisana konceptom Industrijske Simbioze (IS), ali primenjena na poslovni model socijalne franšize.

→ ISS predstavlja održivu vezu između socijalne franšize i tradicionalnog modela IS. Zašto je ova veza posebno važna za ranjive grupe u društvu, poput žena sa sela i socijalnih preduzetnica?

Odgovor leži u jedinstvenoj prirodi ovog modela i njegovoj sposobnosti da prevaziđe brojne prepreke sa kojima se ove grupe suočavaju.

Žene sa sela i socijalne preduzetnice često se suočavaju sa ograničenim resursima, kao što su finansije, znanje i socijalni status. Njihova sredina, često opterećena stereotipima ili ekonomskom devastacijom, dodatno ograničava njihove mogućnosti. Uprkos ovim izazovima, ove žene često poseduju resurse koji ostaju neiskorišćeni – resurse otpada.

ISS pristup prepoznaje potencijal ovih neiskorišćenih resursa i transformiše ih u održive prilike za socijalne preduzetnice. Na primer, kroz proces sušenja otpada, gubitkom vlage se sprečava razvoj patogenih bakterija, što čini resurse bezbednim i upotrebljivim. Ovde dolazi do sinergije sa konceptom socijalne franšize, gde se tehnološki procesi prilagođavaju veštinama i mogućnostima franšizerki.

Ovakva integracija omogućava ranjivim grupama da iskoriste lokalne resurse, stvarajući prilike za ekonomsku održivost i socijalno osnaživanje. ISS tako postaje most između održivog poslovnog modela i društvene inkluzije, donoseći koristi kako ekološki, tako i društveno-ekonomski.

→ Podrška i inkluzivnost za članice Mreže Industrijske Solidarne Simbioze (MISS)

Kako je Industrijska Solidarna Simbioza (ISS) nastala primenom strategije Industrijske Symbioze (IS) na poslovni model socijalne franšize, primena franšiznih pravila radi kontrole modela ISS ogleda se kroz primenu pozitivnih mehanizama i podsticaja za postizanje održivosti i društvenog prosperiteta. Umesto da se koriste kontrolisani restriktivni pristupi, članovi ISS mreže se podstiču nagradama kroz „Incentive Management“
(proces nagrađivanja zaposlenih koji ostvare određene ciljeve) kako bi promovisali odgovorno ponašanje i podržavali zajednicu. Ovi faktori doprinose bogatstvu i složenosti odnosa unutar mreže, što ima pozitivan uticaj na potencijalne ishode saradnje.

Povezivanje članica MISS-a takođe je ključno. Mreže IS koje ostvaruju pozitivne ekonomske i ekološke ishode, posebno inovacije i razvoj novih tehnologija, obično su duboko ukorenjene u svojim socijalnim i ekonomskim kontekstima. Ugrađenost podrazumeva elemente kao što su poverenje, razmena detaljnih informacija, zajedničko rešavanje problema i međusobna povezanost.

Industrijska Solidarna Simbioza (ISS) predstavlja dinamičnu mrežu članica koje zajedno rade na ostvarivanju održivosti, ekonomske efikasnosti i društvenog prosperiteta. Funkcioniše na sledeći način:

Identifikacija potencijalnih članova: Prvi korak u stvaranju ISS mreže jeste identifikacija potencijalnih članova, a poseban naglasak stavlja se na inkluzivnost. To uključuje žene sa sela i socijalne preduzetnice, čije se resurse i potencijal često zanemaruju. Ova inkluzivna strategija omogućava raznolikost i bogatstvo resursa u mreži.

Edukacija i obuka: Nakon identifikacije članova, sprovodi se proces edukacije i obuke kako bi se osiguralo razumevanje principa ISS i njihova sposobnost da efikasno učestvuju u mreži. Ova faza podstiče razmenu znanja i veština između članova.

Uspostavljanje veza i razmena informacija: Ključni deo ISS-a je stvaranje veza i razmena informacija između članica. Ovo podrazumeva komunikaciju o resursima koji su dostupni, potrebama i mogućnostima za saradnju. Razmena detaljnih informacija olakšava identifikaciju potencijalnih prilika za sinergijsku saradnju.

Društvena i ekonomska saradnja: Članovi ISS mreže sarađuju na različite načine, uključujući deljenje resursa, materijala i energije, zajedničku upotrebu infrastrukture, inovacije u procesima proizvodnje, ili razvoj novih tehnologija. Ova saradnja omogućava efikasniju upotrebu resursa i smanjenje ekološkog otiska.

Nagrađivanje za postignute ciljeve: Kako bi se motivisali članovi ISS mreže da ostanu odgovorni i aktivno učestvuju u inicijativi, primenjuje se sistem nagrađivanja. Na primer, članovi mogu biti nagrađeni ili dobijati dodatne pogodnosti ako ostvare određene ciljeve, kao što su smanjenje otpada ili energetska efikasnost. Ovo podržava pozitivno ponašanje i održava članove motivisanim.

Kontinuirano praćenje i evaluacija: ISS mreža se kontinuirano prati i evoluira kako bi se osigurala održivost i unapređenje procesa. Praćenje može uključivati merenje ekoloških i ekonomskih pokazatelja, kao i društvenih uticaja na članove zajednice.

Kroz ove korake, ISS omogućava ranjivim grupama, kao što su žene sa sela i socijalne preduzetnice, da iskoriste lokalne resurse, stvarajući prilike za ekonomsku održivost i društveno osnaživanje. Ovaj model podržava pozitivne promene i doprinosi boljoj budućnosti za sve učesnike.

→ Proces Razvoja Industrijske Solidarne Simbioze (ISS)

U situacijama gde je malo verovatno da će se socijalni mehanizmi kontrole razviti prirodno, uloga koordinatora i facilitatora postaje ključna. Koordinatori i facilitatori pomažu u smanjenju udaljenosti i olakšavaju tokove informacija i transfera znanja, čime se uklanjaju tehničke prepreke i socijalne barijere za razmenu unutar IS mreža.

Razvoj IS mreža obično prolazi kroz različite faze, uključujući fazu pojave, probne faze, faze razvoja i širenja, i fazu završetka. Razumevanje ovih faza može pomoći u identifikaciji ključnih faktora koji oblikuju proces saradnje u svakoj fazi i njenih potencijalnih ishoda i saradnje.

Evo detaljnijeg razmatranja svake od ovih faza:

1. Faza pojave:

• U ovoj ranoj fazi, koncept IS mreže se prvi put identifikuje i razmatra.
• Mogu se identifikovati potencijalni učesnici i sektori koji bi mogli imati koristi od saradnje.
• Često se radi o prvim brainstorming sesijama i istraživanju potreba i mogućih resursa.

2. Probne faze:

• Nakon inicijalne pojave koncepta, mreža ulazi u fazu probnih projekata.
• Ovde se eksperimentiše sa različitim partnerima i modelima saradnje.
• Cilj je testiranje održivosti i isplativosti ideje i identifikacija potencijalnih problema.

3. Faza razvoja:

• Ako se u probnim fazama pokaže da koncept IS mreže ima potencijal, prelazi se u fazu razvoja.
• U ovoj fazi se uspostavljaju formalne strukture i procesi za upravljanje mrežom.
• Partneri definišu svoje uloge i odgovornosti, usklađuju ciljeve i zajedničke vrednosti.
• Postavlja se okvir za razmenu resursa i podsticanje inovacija.

4. Faza širenja:

• Kada IS mreža postigne održivost u razvojnoj fazi, ulazi se u fazu širenja.
• Ovde se mreža proširuje na nove sektore, partnere ili regione.
• Cilj je povećati uticaj mreže i ostvariti veće ekonomske i ekološke koristi.

5. Faza završetka:

• Na kraju, svaka IS mreža prolazi kroz fazu završetka.
• To može biti rezultat promena u tržištu, resursima ili prioritetima partnera.
• U ovoj fazi se razmatraju opcije za prelazak na nove inicijative ili očuvanje postignutih rezultata.

Razumevanje ovih faza pomaže u vođenju IS mreže kroz njen razvojni put. Ključni faktori za uspeh u svakoj fazi uključuju angažman svih partnera, jasno definisane ciljeve, fleksibilnost za prilagođavanje, efikasno upravljanje resursima i kontinuirano praćenje i evaluaciju rezultata kako bi se obezbedila održivost i kontinuirani napredak.

Istraživanje takođe pruža smernice za razvoj politika koje podržavaju razvoj IS mreža. To uključuje postavljanje dugoročnih ciljeva politike, uspostavljanje jasnih ekoloških strategija i postavljanje strogih regulatornih okvira koji podržavaju razmenu unutar IS mreža i menjaju relativne cene manje održivih strategija za upravljanje otpadom i zagađenjem.

Osim toga, aktivnostima istraživanja naglašavamo potrebu za daljim razvojem analitičkog okvira kako bi se bolje razumeli socijalni procesi koji podstiču ili ometaju dalju implementaciju IS mreža. Takođe je važno istražiti procese koji podstiču saradnju i mogućnost njihove primene u neposrednim mrežama.(Mreža socijalne franšize BIO IDEA).

Zaključak:

Industrijska Solidarna Simbioza (ISS) predstavlja inspirativan i inovativan pristup poslovnom modelu socijalne franšize, zasnovan na konceptu Industrijske Simbioze (IS). Ovaj model omogućava ranjivim grupama, kao što su žene sa sela i socijalne preduzetnice, da iskoriste svoje resurse i stvore prilike za ekonomsku održivost i društveno osnaživanje. Kroz proces identifikacije potencijalnih članova, edukacije i obuke, uspostavljanja veza i razmene informacija, društvene i ekonomske saradnje, nagrađivanja za postignute ciljeve i kontinuiranog praćenja i evaluacije, ISS model postavlja temelje za bolju budućnost za sve učesnike.