2.4 Uloga cirkularne ekonomije u očuvanju prirodnih resursa i podršci inkluzivnom razvoju

→ Očuvanje prirodnih resursa i biodiverziteta u kontekstu cirkularne ekonomije

Naša planeta Zemlja predstavlja jedinstvenu oazu života u beskrajnom svemiru. Na njoj, svi mi – ljudi, životinje, biljke – delimo istu sudbinu i povezani smo dubokim nitima ekosistema koji nas hrane, štite i održavaju. U toj beskrajnoj mreži života, očuvanje prirodnih resursa i biodiverziteta postaju imperativ, ne samo zbog nas, već i zbog budućih generacija i svih oblika života na Zemlji.

Dok se trudimo da omogućimo razvoj i prosperitet naših zajednica, važno je istaći da ovo ne sme biti na štetu drugih bića ili naše dragocene planete. Pravo na razvoj je osnovno ljudsko pravo, ali sa njim dolazi i odgovornost prema svim oblicima života sa kojima delimo ovu planetu. Zato je za nas, kao civilizaciju, od suštinskog značaja da prepoznamo duboku vezu između naše dobrobiti i očuvanja prirode.

Danas, linearni ekonomski modeli koji se baziraju na principu „uzmi, koristi, odbaci“ prete našim prirodnim resursima više nego ikada pre. U ovoj ekonomskoj paradigmi, resursi su eksploatisani brže nego što prirodni ekosistemi mogu da se oporave, dovodeći do iscrpljivanja prirodnih bogatstava i gubitka biodiverziteta.

Ovaj model ekonomske proizvodnje i potrošnje nije održiv na dugoročnom nivou, jer može dovesti do nepopravljivih šteta po prirodu, ekonomske neravnoteže i društvene napetosti. Osećamo pritisak naše planete, dok se klimatske promene ubrzano dešavaju, šume nestaju, i vrste postaju ugrožene ili izumiru.

U ovom kontekstu, cirkularna ekonomija se pojavljuje kao ključna alternativa, kao putokaz za održiviji način života i poslovanja. Ona promoviše održivo korišćenje resursa, minimizaciju otpada i obnovu prirodnih bogatstava. Ipak, suočeni smo sa izazovom da su trenutni sistemski okviri, infrastruktura i vrednosti postavljeni za očuvanje linearnog sistema, gde se potrošnja često promoviše kao najviša vrednost, a inovacije su zaključane u interesima velikih igrača.

Zato je neophodno prepoznati ulogu cirkularne inovacije malih proizvođača i zajednica koje se bore za održivu budućnost. Svi zajedno trebamo raditi na stvaranju univerzalne cirkularne ekonomije koja je dostupna svima, sa posebnom pažnjom na podršku onima koji će pretrpeti promene u ovom procesu.

→ Cirkularna Ekonomija: Održivo korišćenje i obnova resursa

Cirkularna ekonomija predstavlja fundamentalnu promenu u načinu na koji shvatamo i koristimo resurse. Umesto da resurse koristimo jednokratno i zatim odbacimo, cirkularna ekonomija teži stvaranju sistema u kojem se resursi kontinuirano koriste i obnavljaju. Ovo je ključno za smanjenje pritiska na prirodne ekosisteme i očuvanje prirodnih resursa za buduće generacije.

Alati cirkularne ekonomije za održivo korišćenje resursa:

Ponovna upotreba: Cirkularna ekonomija promoviše ponovnu upotrebu proizvoda i materijala. Umesto da se proizvodi koriste samo jednom i onda odbace, oni se projektuju da budu trajni i da se mogu koristiti više puta. Na primer, kroz deljenje, iznajmljivanje i popravke proizvoda, smanjuje se potreba za proizvodnjom novih.

Recikliranje: Recikliranje je ključni alat cirkularne ekonomije. Materijali se sakupljaju i procesuiraju kako bi se ponovo integrisali u proizvodni proces, umesto da završe kao otpad. Ovaj proces štedi resurse i energiju koji bi inače bili potrebni za proizvodnju novih materijala.

Obnova: Obnova materijala i proizvoda postaje sve važnija komponenta cirkularne ekonomije. Kroz popravke, restauracije i rekonstrukcije, postojeći proizvodi se osvežavaju i produžava im se životni vek, smanjujući potrebu za proizvodnjom novih.

Ekodizajn: Praktikovanje dizajna proizvoda uzimajući u obzir lakoću recikliranja i upotrebu održivih materijala.

Industrijska simbioza (IS): Koncept koji promoviše sinergiju između različitih industrija radi efikasnijeg korišćenja resursa i smanjenja otpada.

Najsavršeniji alat cirkularne ekonomije je industrijska simbioza (IS). Industrijsku simbiozu karakteriše saradnja i međusobna podrška različitih industrija kako bi se iskoristili materijali, energija i resursi koji bi inače postali otpad. Ovaj koncept promoviše deljenje resursa i stvaranje sinergija između organizacija.

Posebno vredna je industrijska solidarna simbioza (ISS), koja se razvila kao autonomna grana industrijske simbioze. ISS funkcioniše putem franšiznih pravila uz solidarnost članica, mentorstvo i podršku društveno odgovornih institucija i pojedinaca. Ova inovacija omogućava uključivanje malih proizvođača i preduzetnika u cirkularnu ekonomiju, stvarajući inkluzivniji pristup očuvanju prirodnih resursa i podržavajući razvoj društveno odgovornih poslovnih praksi.

Inovacije malih preduzetnika

Posebno inspirativan aspekt cirkularne ekonomije su ekološke inovacije malih preduzetnika. Ovi pojedinci i male zajednice često su vođeni strašću za očuvanjem prirode i često razvijaju kreativne rešenja za probleme održivosti. Njihove inovacije mogu uključivati:

Lokalne cirkularne mreže: Male zajednice često razvijaju lokalne cirkularne mreže u kojima se resursi razmenjuju i ponovno koriste. Na primer, stari nameštaj može se prepraviti i prodavati kao nov, smanjujući potrebu za novom proizvodnjom .

Cirkularni dizajn proizvoda: Mali proizvođači često koriste cirkularni dizajn kako bi stvorili proizvode koji su izdržljivi, lako se popravljaju i mogu se reciklirati ili ponovno upotrebiti.

Inovativni materijali: Razvoj novih materijala koji su ekološki prihvatljiviji postaje prioritet za mnoge male inovatore. To uključuje materijale koji su biorazgradivi ili se lako recikliraju.

Kroz ove inovacije, mali preduzetnici igraju ključnu ulogu u transformaciji ka cirkularnoj ekonomiji. Njihove ekološke inovacije ne samo da doprinose očuvanju prirode, već i pokazuju put za stvaranje održivije i ekološki osvešćene budućnosti.

→ Otvorene ekološke inovacije

Spona između ekoloških inovacija malih preduzetnika i otvorenih ekoloških inovacija je ključna za stvaranje holističkog pristupa rešavanju ekoloških izazova. Mali preduzetnici, svojim lokalnim inovacijama, daju praktične primere kako se može unaprediti održivost u zajednici. Otvorene ekološke inovacije, s druge strane, omogućavaju da se ovi lokalni napori šire i deluju globalno, okupljajući različite sektore i perspektive kako bi se suočili sa sve urgentnijim ekološkim izazovima. Kroz ovu međusobnu podršku i saradnju, otvorenost i ekološke inovacije postaju ključna snaga u transformaciji ka održivoj budućnosti.

Otvorene ekološke inovacije predstavljaju inovativni pristup u kojem organizacije i preduzetnici otvaraju svoje inovacione procese ka spoljnom okruženju, uključujući preduzetnike, javnost, naučnike i druge aktere. Ovaj pristup omogućava deljenje znanja, resursa, tehnologija i ideja, što vodi ka pronalaženju najboljih rešenja za ekološke izazove i ubrzava proces inovacija.

Vrednost otvorenih ekoloških inovacija je višestruka. Prvo, omogućavaju preduzetnicima i organizacijama da pristupe većem broju resursa i ekspertize, što pomaže u rešavanju kompleksnih ekoloških problema. Na taj način, inovacije postaju sveobuhvatnije i efikasnije.
Drugo, otvaranje inovacionih procesa ka širem društvu podstiče kreativnost i raznolikost ideja. Različiti akteri iz različitih sektora mogu doneti različite perspektive i rešenja na stol, što dovodi do sveobuhvatnijih i održivijih inovacija.

Otvorenost inovacionih procesa omogućava preduzetnicima i organizacijama da budu transparentniji i odgovorniji prema svojim korisnicima i društvu u celini. To povećava poverenje i podršku zajednice, što je ključno za dugoročni uspeh i održivost poslovanja.

Napredak u tehnologiji i digitalizaciji omogućava lakši pristup informacijama i resursima, što čini otvorene ekološke inovacije sve popularnijim i efikasnijim načinom rešavanja ekoloških izazova. Ovaj pristup je posebno važan u kontekstu suočavanja sa sve većim globalnim izazovima kao što su klimatske promene, zagađenje životne sredine i smanjenje prirodnih resursa.

Otvorene ekološke inovacije imaju veliku vrednost jer omogućavaju brže, sveobuhvatnije i održivije rešavanje ekoloških izazova, istovremeno podstičući društvenu saradnju, transparentnost i odgovornost u poslovanju. Kroz ovaj pristup, preduzetnici i organizacije mogu ostvariti pozitivan uticaj na životnu sredinu i društvo, dok istovremeno ostvaruju poslovni uspeh i rast.

→ Primeri otvorenih ekoloških inovacija u Evropi

Knof Institut za kreativni razvoj – društveno/socijalno preduzeće Slovenija
https://knof.si

Knof je društveno preduzeće sa fokusom na kružnost i održivost. Već 14 godina, Knof aktivno deluje i razvio se u poslovnu organizaciju sa bogatim iskustvom u ekološkim, društvenim i ekonomskim izazovima, usmerenim ka održivom razvoju. Ova inovativna organizacija otvorila je pet butika za ponovnu upotrebu pod nazivom „Stare Šole,“ koristeći tržišni model koji pozitivno utiče na životnu sredinu, lokalnu ekonomiju i zajednicu. Sada se Knof okreće novom projektu: osnivanju prvog cirkularnog laboratorijuma u Sloveniji, smeštenog u gradu Krškom. Cirkularni laboratorij predstavlja poligon za razvoj i testiranje cirkularnih poslovnih modela, kao i osmišljavanje proizvoda i usluga sa ciljem smanjenja stvaranja otpada. Osim toga, laboratorij obuhvata cirkularni prostor od preko 3000 m2 u centru Mercatora u Krškom, pružajući prostor za butik „Reuse,“ zajednički radni prostor, stolarsku, šivaću i mašinsku radionicu, kao i prodajni prostor. Knof poseduje osoblje, znanje, tehnologiju i infrastrukturu za proizvodnju različitih prototipova od otpadnih materijala, uključujući tekstil, drvo i plastiku. Knof takođe vodi program namenjen pojedincima i preduzetnicima. Ovaj program pruža podsticajno okruženje za testiranje poslovnih ideja pre nego što se otvore, mentorstvo za razvoj i pokretanje ekološki održivih poslovnih poduhvata, kao i korišćenje fablab opreme poput CNC router-a i laserskog sekača. Kroz svoje inovativne pristupe, Knof je postao pionir u cirkularnom i održivom poslovanju, inspirišući i podstičući druge organizacije i pojedince da slede isti put ka održivoj budućnosti.

BLUE CITY – Skvotirani cirkularni inkubator Holandija
https://www.bluecity.nl/

BlueCity je 2023. godine je primer grada za cirkularno i plavo privređivanje i dom za 55 preduzetnika. To je mesto susreta pionira i preduzetničkih inicijativa, gde preduzetnici razvijaju okvir za delovanje, bilo da povećaju svoj uticaj, žive život bez otpada ili razviju materijal otporan na budućnost. Misija BlueCity-ja je ubrzati prelazak sa linearnog na cirkularno privređivanje kroz preduzetništvo. Tačnije, cilj BlueCity je plava ekonomija. BlueCity cirkularni inkubator i simbioza omogućavaju novim i rastućim preduzetnicima pristup kružnim resursima, znanju i talentima s ciljem pretvaranja ideja u delo i podrške održivom rastu preduzeća koje teže pozitivnom uticaju. Nekadašnja plivačka oaza , koja je bila poznata kultna građevina, a nažalost izgubila je svoju funkciju i veličanstvenost, sada je transformisana u cirkularni grad. Inovativni, održivi i kružni preduzetnici smestili su se između tobogana i hidromasažnih kada kako bi dali novo značenje, funkciju i vrednost 12.000 kvadratnih metara napuštenog bazena.

Hydal Coffee & NAFIGATE – Češka
https://www.nafigate.com/portfolio_category/projects/

U brzom tempu svakodnevnog života, svet često „trči na kafi“, a rezultat toga je obilje iskorišćenih taloga kafe. Međutim, Hydal Coffee je pronašao inovativan način da potpuno iskoristi ovaj obilan organski otpad. Korporacija NAFIGATE razvila je sistem kaskadnog recikliranja taloga kafe koji iskorišćava 100% ovog dragocenog biootpada. Hydal Coffee proizvodi sekundarne materijale koji se koriste u kozmetičkim proizvodima, masterbatchevima (koncentrovanim pigmentima za bojenje
plastike) i konačno, plastičnim proizvodima. Hydal Coffee je uspostavio partnerstva s velikim proizvođačima taloga kafe. Njihova matična kompanija, NAFIGATE Corporation, preuzima ove sekundarne materijale i koristi ih za kreiranje sapuna, krema za ruke, ulja za kafu i biomase, kao i komponenti u proizvodnji plastike. Drugi nivo kaskadnog recikliranja usredsređen je na recikliranje kapsula kafe. Ambalaža se reciklira, dok se iskorišćeni talog kafe koristi kao zamena za prirodni
materijal – drvo – u briketima za grejanje. Glavni rezultati ovog inovativnog procesa uključuju proizvodnju sekundarnih sirovina putem primarne i naknadne industrijske prerade kafe. Ključni resurs koji se koristi je talog kafe, bogat vrednim organskim materijama kao što su masne kiseline, antioksidansi, fenoli, smeđe boje, lignin, celuloza, hemiceluloze, drugi polisaharidi, minerali i kofein. Zbog ove bogate hranljive kompozicije, odbacivanje ovog materijala kao otpada bilo bi velika šteta. Kaskadno recikliranje taloga kafe ima tri nivoa namene: proizvodnja sapuna, kreiranje ulja i kozmetičkih proizvoda koji koriste ulje od kafe, korišćenje u masterbatchevima i finalnim plastičnim proizvodima.

MixMatters Španija
https://mixmatters.eu/

Mešani biootpad iz sektora poljoprivrede i prehrambene industrije obiluje dragocenim spojevima. Međutim, većina njegovog potencijala ostaje neiskorišćena: čak 75 % završava na deponijama ili se spaljuje, što doprinosi čak 3 % emisije gasova sa efektom staklene bašte u EU. Iskorištavanje ovog otpada otežava tehnološki
izazov uklanjanja nečistoća i logistički izazov prikupljanja sezonskih i geografski razasutih sirovina. U toku 15 meseci, na tri lokacije za proizvodnju otpada, MixMatters sistem će demonstrirati tehničku i ekonomsku izvodljivost stvaranja visoko vrednih proizvoda za kozmetičku, hemijsku i prehrambenu industriju iz mešanog biootpada. Ovaj sistem se sastoji od pokretne jedinice za automatizovano odvajanje mešanog poljoprivredno-prehrambenog otpada i postrojenja za valorizaciju radi obrade odvojenog otpada. Oba elementa su integrisana pomoću alata za podršku odlučivanju, kako bi se optimizovala ekonomska i ekološka efikasnost. Dodatno, sledljivost finalnih proizvoda će biti obezbeđena putem izdavanja digitalnih „pasoša“ za proizvode. Ovim projektom se teži ne samo iskorištavanju potencijala mešanog biootpada, već i rešavanju ekoloških izazova i ekonomske optimizacije kroz održiv i tehnološki napredan pristup.

→ Otvorene ekološke inovacije u Srbiji
MISS Srbija
www.industrijskasimbioza.rs

U organizaciji BIO IDEA, održivi poslovni model je rezultat uspešnog povezivanja socijalne franšize i industrijske simbioze. Kroz socijalnu franšizu, organizacija je omogućila ženama proizvođačima ajvara, okupljenim oko Zavičaja u tegli, priliku da postanu deo održive proizvodnje prirodnih sapuna od upotrebljenog jestivog ulja. Ova inovativna inicijativa pruža obuke, podršku i mentorstvo tim ženama, omogućavajući im da postanu nezavisne preduzetnice i doprinesu održivom razvoju svoje zajednice.

Paralelno s tim, BIO IDEA je prepoznala vrednost otpada i nusproizvoda koji nastaje tokom proizvodnje sapuna. Umesto da taj otpad postane teret za životnu sredinu, organizacija je prepoznala mogućnost za postizanje industrijske simbioze. Uspostavljanjem partnerstava s drugim malim biznisima, BIO IDEA je omogućila efikasno iskorišćavanje resursa i sirovina, stvarajući cirkularni tok materijala. Na primer, otpad od proizvodnje sapuna koristi se za razvoj novih ekoloških proizvoda, kao što su sapuni za sprečavanje akni.

Ovakav inovativan poslovni model donosi višestruke koristi. Prvo, podržava socijalno preduzetništvo, jača položaj žena u zajednici i doprinosi održivom razvoju lokalne ekonomije. Drugo, smanjuje ekološki otisak i negativan uticaj na životnu sredinu kroz deljenje resursa i korišćenje otpada za nove proizvode. Treće, podstiče inovacije i razvoj novih ekoloških proizvoda koji odgovaraju potrebama tržišta.

Kroz ovaj spoj socijalne franšize i industrijske simbioze, BIO IDEA demonstrira kako otvorene ekološke inovacije mogu biti snažan pokretač održivog razvoja i društvenog uticaja. Njihov primer inspiriše druge preduzetnice da prepoznaju potencijal ekoloških inovacija i da stvaraju pozitivne promene u svom poslovanju i zajednici

Zaključak

Uloga cirkularne ekonomije u očuvanju prirodnih resursa i podršci inkluzivnom razvoju je ključna za stvaranje održive budućnosti. Dok se suočavamo s pretnjama iscrpljivanja prirodnih resursa i gubitka biodiverziteta, cirkularna ekonomija se pojavljuje kao alternativa linearnim ekonomskim modelima „uzmi, koristi, odbaci“. Ona promoviše održivo korišćenje resursa, minimizaciju otpada i obnovu prirodnih bogatstava.

Industrijska simbioza (IS) predstavlja najsavršeniji alat cirkularne ekonomije, omogućavajući sinergiju između različitih industrija radi efikasnijeg korišćenja resursa. Posebno vredna je industrijska solidarna simbioza (ISS), koja omogućava uključivanje malih proizvođača u ovaj proces, stvarajući inkluzivniji pristup očuvanju prirodnih resursa.

Ekološke inovacije malih preduzetnika igraju ključnu ulogu u transformaciji ka cirkularnoj ekonomiji. Njihove kreativne ideje i pristupi doprinose očuvanju prirode i pružaju inspiraciju za stvaranje održivije budućnosti.

Otvorene ekološke inovacije predstavljaju inovativan pristup u kojem se resursi, znanje i ideje dele širom društva radi rešavanja ekoloških izazova. One podstiču kreativnost, raznolikost ideja i transparentnost, pružajući višestruke koristi za društvo i životnu sredinu.

Ukupno gledano, uloga cirkularne ekonomije u očuvanju prirodnih resursa i podršci inkluzivnom razvoju je ključna za ostvarivanje održive budućnosti za sve nas.