2.1. Šta je Zelena agenda; Ciljevi i prioriteti za održivi razvoj

→ Šta je Zelena agenda?

Zelena Agenda predstavlja sveobuhvatnu inicijativu za postizanje održivog razvoja u Evropi, koja se fokusira na suočavanje sa globalnim izazovima poput klimatskih promena, gubitka biodiverziteta, ograničenih resursa i potrebe za socijalnom pravdom. Ovaj pristup naglašava potrebu za fundamentalnim promenama u ekonomiji, društvu i prirodi kako bi se ostvarila održivija budućnost, postavljajući kao prioritet zaštitu životne sredine, poboljšanje kvaliteta života građana i stvaranje inkluzivnog i pravednijeg društva.


→ Glavni razlozi za nastanak Zelene agende su:

Klimatske promene: Sve očigledniji uticaj klimatskih promena na planetu Zemlju, uključujući topljenje glečera, povećane nivoa mora i ekstremne vremenske događaje, zahtevaju hitne akcije za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje novim klimatskim uslovima.

Gubitak biodiverziteta: Ubrzan gubitak raznolikosti živih organizama i njihovih staništa predstavlja ozbiljan problem za održavanje ekosistema i opšte dobro ljudi. Očuvanje biodiverziteta postalo je ključno za stabilnost planete.

Ograničeni resursi: Svet se suočava sa sve većom potrebom za prirodnim resursima kao što su voda, hrana i energija. Održivo upravljanje ovim resursima postalo je ključno kako bi se osigurao dugoročni ekonomski rast i prosperitet.

Socijalna pravda: Zelena agenda takođe promoviše inkluzivni razvoj, gde svi ljudi imaju pristup osnovnim potrebama, kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita i dostojanstven rad. Održivi razvoj treba da bude koristan za sve, uključujući i marginalizovane zajednice.

Međunarodna saradnja: Kako su mnoge od ovih ekoloških i klimatskih izazova globalne prirode, Zelena Agenda takođe promoviše međunarodnu saradnju i partnerstva kako bi se rešavali problemi na globalnom nivou.

S obzirom na ove izazove, Zelena agenda je konceptualizovana kako bi usmerila napore država, organizacija i pojedinaca prema održivijem, ekološki prihvatljivijem i pravednijem budućem razvoju. Ova agenda često uključuje različite ciljeve, strategije i politike koje se bave ovim pitanjima kako bi se postigla bolja ravnoteža između ekonomske, ekološke i socijalne održivosti.

 

→ Zašto je Zelena agenda važna za nas?

Zelena Agenda, iako na prvi pogled može zvučati daleko, zapravo donosi mnogo koristi. Ova inicijativa je globalna strategija koja se bavi izazovima kao što su klimatske promene, zaštita prirode i podrška održivom ekonomskom rastu. Ali, šta to znači za nas?

Klimatske promene su stvarne: Možda se pitate, kako to utiče na socijalne preduzetnice, posebno one na selu? Pa, sve više vidimo čudne vremenske uslove, suše i poplave koje najviše ometaju naše seoske zajednice. Zelena Agenda fokusira se na smanjenje tih promena i pomaže nam da se bolje prilagodimo novim uslovima.
Prirodna sredina je naše okruženje: Mi živimo u blizini prirode, i ona nam pruža hranu, vodu i mnoge druge resurse. Očuvanje prirode znači očuvanje našeg izvora opstanka.

Novi poslovi: Cirkularna ekonomija, deo Zelene agende, otvara vrata novim poslovima. To znači da imamo priliku da naučimo nove veštine i zaradimo više novca kroz održive prakse.

Zdravlje naših porodica: Bolja kontrola nad zagađenjem i čistijom prirodom znači da će naše porodice biti zdravije. Manje zagađenja vazduha i vode znači manje bolesti.

Socijalna pravda: Zelena agenda promoviše pravičnost. To znači da svi, ljudi iz gradova i sela, imaju pravo na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i pristojan život.


→ Prioriteti Zelene agende za Zapadni Balkan u oblasti cirkularne ekonomije

Šta konkretno Zelena Agenda donosi za nas na Balkanu, posebno u vezi sa cirkularnom ekonomijom? Evo nekoliko ključnih tačaka:

Prioritet 1: Upravljanje otpadom – Ovo znači da ćemo imati bolje sisteme za upravljanje otpadom. Na primer, manje smeća oko nas i više recikliranja.

Prioritet 2: Efikasna upotreba resursa – Naučićemo kako da bolje koristimo stvari poput vode i energije. Na primer, to će nam pomoći da štedimo novac i očuvamo prirodu.

Prioritet 3: Industrijska Simbioza – Iako ovo može zvučati složeno,u našem slučaju, zapravo se radi o saradnji i deljenju resursa sa našim poslovnim partnerima. Ovakav pristup nam pomaže da postanemo efikasniji i ostvarimo ekonomske uspehe. Kao što ćete videti, u našem priručniku detaljno smo objasnili kako smo primenili strategiju industrijske simbioze u okviru poslovnog modela socijalne franšize, koja spada u domen socijalne ekonomije. Praktičnim primerima smo ilustrovali kako funkcioniše mreža industrijske solidarne simbioze – MISS. Ova mreža je jedinstvena na Balkanu, možda čak i u svetu, jer je prva koja je uvela koncept solidarne simbioze, kombinujući solidarni model poslovanja sa industrijskom simbiozom. Ono što MISS čini posebnom je i naglasak na edukaciji i razmeni znanja i veština između partnerki u simbiozi. Ovo stvara prijateljske odnose i podstiče društvenu koheziju.

 

→ Ciljevi Zelene agende

Zelena agenda za Evropu ima ambiciozne ciljeve usmerene na postizanje održivijeg i ekološki prihvatljivijeg razvoja. Neki od ključnih ciljeva Zelene agende uključuju:

Klimatska neutralnost: Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte na nulu do 2050. godine kako bi se ograničio globalni porast temperature.
Čista energija: Povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije i poboljšanje energetske efikasnosti kako bi se postigla čista i održiva energetska budućnost.

Očuvanje prirode i biodiverziteta: Zaštita i obnova prirodnih ekosistema, sa posebnim fokusom na zaustavljanje gubitka biodiverziteta i očuvanje ugroženih vrsta.

Cirkularna ekonomija: Promocija principa cirkularne ekonomije gde se proizvodi, resursi i materijali koriste efikasnije i recikliraju kako bi se smanjio otpad.

Čista i održiva mobilnost: Unapređenje javnog prevoza, razvoj alternativnih goriva i smanjenje emisija iz saobraćaja.

Očuvanje čistog vazduha i vode: Smanjenje zagađenja vazduha i vode kako bi se poboljšao kvalitet životne sredine i zdravlje građana.

Zeleno poslovanje: Podsticanje održivih praksi u poslovanju, uključujući i podršku malim i srednjim preduzećima u tranziciji ka ekološki prihvatljivijim modelima.

Socijalna pravda i inkluzivnost: Osiguranje da svi građani imaju pristup dobrobitima održivog razvoja i da nijedna zajednica ne bude zanemarena.

Ovi ciljevi zajedno čine okvir za ostvarivanje održivog razvoja u Evropi i doprinose globalnom naporu za borbu protiv klimatskih promena i očuvanje planete.

 

→ Ciljevi i prioriteti za održivi razvoj (SDGs)

Ciljevi i prioriteti za održivi razvoj (SDGs) u kontekstu cirkularne ekonomije i industrijske simbioze mogu se sumirati na sledeći način:

Cilj 1: Svet bez siromaštva – Cirkularna ekonomija i industrijska simbioza mogu stvoriti nova radna mesta i ekonomske prilike u ruralnim i manje razvijenim regionima, pomažući u smanjenju siromaštva i povećanju ekonomske dobrobiti zajednica.

Cilj 5: Postizanje rodne ravnopravnosti – Podsticanje učešća žena u cirkularnoj ekonomiji i industrijskoj simbiozi može doprineti postizanju rodne ravnopravnosti u ekonomiji i društvu.

Cilj 8: Dostojanstvena radna mesta i ekonomski rast – Razvoj cirkularne ekonomije i industrijske simbioze može stvoriti održiva radna mesta i podržati ekonomski rast kroz efikasnu upotrebu resursa.

Cilj 9: Industrija, inovacije i infrastruktura – Cirkularna ekonomija i industrijska simbioza promovišu inovacije u načinima proizvodnje, recikliranja i upravljanja resursima, doprinoseći razvoju održive infrastrukture i industrije.

Cilj 11: Održivi gradovi i naselja – Ovi ciljevi se odnose i na ruralna i urbana područja i promovišu održivo upravljanje resursima, što je ključno za cirkularnu ekonomiju i industrijsku simbiozu.

Cilj 12: Održiva potrošnja i proizvodnja – Cirkularna ekonomija je suštinska komponenta ovog cilja, jer se fokusira na održivu upotrebu resursa i smanjenje otpada.

Cilj 13: Akcija za klimu – Cirkularna ekonomija može doprineti smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte putem efikasnijeg korišćenja resursa i smanjenja potrebe za proizvodnjom novih materijala.

Cilj 15: Život pod vodom – Upravljanje otpadom i smanjenje zagađenja kroz strategiju industrijske simbioze mogu doprineti očuvanju vodenih ekosistema i očuvanju života pod vodom.

Cilj 17: Partnerstvo za postizanje ciljeva – Razvoj cirkularne ekonomije i industrijske simbioze zahteva saradnju između vlada, privrede, civilnog društva i drugih aktera kako bi se ostvarili ciljevi održivog razvoja.

 

→ Kako ćemo ostvariti ciljeve Zelene agende koji doprinose ciljevima održivog razvoja?

Strategija ili proces kojim će se postići ciljevi Zelene agende je Zelena tranzicija ka klimatskoj neutralnosti. Drugim rečima, Zelena tranzicija predstavlja put ili strategiju kojom se postižu ciljevi Zelene agende za održivi razvoj.


Konkretno, Zelena tranzicija se odnosi na transformaciju ekonomskih, industrijskih i društvenih sistema kako bi postali održiviji, ekološki prihvatljiviji i otporniji na klimatske promene. Ova tranzicija obuhvata različite sektore, kao što su energetika, transport, poljoprivreda, industrija, i uključuje promene u načinu proizvodnje, potrošnje i upravljanja resursima. Zelena tranzicija je proces transformacije ekonomskih, industrijskih i društvenih sistema kako bi postali održiviji, ekološki prihvatljiviji i otporniji na klimatske promene. To uključuje promene u načinu proizvodnje, potrošnje i upravljanja resursima kako bi se postigli ciljevi Zelene agende.

Dakle, Zelena tranzicija se može posmatrati kao sredstvo za ostvarivanje ciljeva Zelene agende, a sama Agenda predstavlja okvir i smernice za postizanje održivijeg razvoja u Evropi.

Zelena tranzicija je proces prelaska ka održivijem načinu života i poslovanja, gde se postepeno smanjuje negativan uticaj na životnu sredinu i istovremeno promoviše ekonomska dobrobit i socijalna pravda. Ona donosi niz ključnih koristi i značajnih promena:

Smanjenje ekološkog otiska: Zelena tranzicija usmerava društvo i ekonomiju ka manjem iscrpljivanju prirodnih resursa, smanjenju zagađenja, i nižim emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Ovo pomaže u očuvanju biodiverziteta i zaštiti prirodnih ekosistema.

Očuvanje životne sredine: Fokusiranje na održivost znači da se bolje brinemo o vodi, vazduhu, tlu i svim prirodnim resursima. To obezbeđuje bolji kvalitet života i zdravlje za sve.

Inovacije i nova radna mesta: Zelena tranzicija podstiče razvoj čistih tehnologija i održivih industrija, stvarajući nove prilike za zapošljavanje i unapređenje ekonomije.

Socijalna pravda: Ključna komponenta zelene tranzicije je inkluzivnost, osiguravajući da svi imaju pristup dobrobitima održivog razvoja, bez obzira na socijalni status, pol ili geografsku lokaciju.

Energetska efikasnost: Promoviše se pametnija upotreba energije, što dovodi do smanjenja računa za energiju i smanjenja emisija štetnih gasova.

Globalna konkurentnost: Kompanije i ekonomije koje se prilagode zelenim praksama i proizvodima postaju konkurentnije na svetskom tržištu.

Smanjenje rizika od klimatskih promena: Održivost i adaptacija na promenljive klimatske uslove postaju ključne komponente zaštite od štetnih posledica klimatskih promena.

Zelena tranzicija je bitna jer omogućava dugoročni prosperitet i dobrobit za sve, štiti planetu Zemlju za buduće generacije, i pomaže u rešavanju aktuelnih globalnih izazova kao što su klimatske promene, gubitak biodiverziteta i degradacija životne sredine. Osim toga, podstiče inovacije i stvara bolje uslove za život i rad.

Ove promene mogu zvučati složeno, ali nisu. Zelena Agenda i cirkularna ekonomija donose koristi za nas, naše porodice i našu prirodu. Daju nam priliku da budemo deo pozitivne promene i da izgradimo održivu budućnost za naredne generacije. Svi mi zajedno, sa sela, gradova i širom Balkana, možemo doprineti očuvanju naše planete i stvaranju boljeg života za sve nas.

 

Zaključak:

Zelena agenda predstavlja ključni korak ka održivijoj i pravednijoj budućnosti za sve nas. Ovaj sveobuhvatni plan održivog razvoja usmerava nas ka rešavanju hitnih globalnih izazova, uključujući klimatske promene, gubitak biodiverziteta i ograničene resurse. Za Balkan, Zelena agenda donosi brojne koristi, uključujući zaštitu seoskih zajednica od uticaja klimatskih promena, očuvanje prirode koja nam pruža resurse za život, stvaranje novih poslovnih prilika kroz cirkularnu ekonomiju i promociju socijalne pravde.

Prioriteti Zelene agende za Balkan, posebno u oblasti cirkularne ekonomije, obećavaju bolje upravljanje otpadom, efikasniju upotrebu resursa i razvoj industrijske simbioze. Ovaj put prema održivosti ne samo da stvara održiva radna mesta i podržava ekonomski rast, već takođe obezbeđuje bolji kvalitet života i zdravlje naših porodica.

Ciljevi Zelene agende za Evropu i ciljevi održivog razvoja čine naš okvir za postizanje održive budućnosti. Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, razvoj čiste energije, očuvanje prirode i mnogi drugi ciljevi čine ovu viziju mogućom. Kroz Zelenu tranziciju, put prema održivosti, možemo ostvariti ove ciljeve i doprineti boljoj budućnosti za nas i buduće generacije.

Zelena Agenda, cirkularna ekonomija i Zelena tranzicija nisu samo apstraktne ideje; to su alati za pozitivne promene u našim životima i na planeti Zemlji. Svi zajedno, sa selima i gradovima širom Balkana, možemo biti deo ovog puta ka održivijoj budućnosti.

Kontrolna pitanja :

Šta predstavlja Zelena tranzicija?2023-09-05T18:03:56+00:00

Zelena tranzicija je proces transformacije ekonomskih, industrijskih i društvenih sistema kako bi postali održiviji, ekološki prihvatljiviji i otporniji na klimatske promene. To uključuje promene u načinu proizvodnje, potrošnje i upravljanja resursima kako bi se postigli ciljevi Zelene agende.

Koji su ključni ciljevi Zelene Agende za Evropu?2023-09-05T18:03:33+00:00

Ključni ciljevi Zelene agende za Evropu uključuju klimatsku neutralnost do 2050. godine, čistu energiju, očuvanje prirode i biodiverziteta, cirkularnu ekonomiju, čistu i održivu mobilnost, očuvanje čistog vazduha i vode, podršku zelenom poslovanju, socijalnu pravdu i inkluzivnost.

Koja su tri glavna prioriteta Zelene agende za Balkan u oblasti cirkularne ekonomije?2023-09-05T18:03:12+00:00

Tri glavna prioriteta Zelene agende za Balkan u oblasti cirkularne ekonomije su: upravljanje otpadom, efikasna upotreba resursa i industrijska simbioza.

Kako Zelena Agenda utiče na seoske zajednice na Balkanu?2023-09-05T18:02:27+00:00

Zelena Agenda ima pozitivan uticaj na seoske zajednice na Balkanu tako što ih štiti od uticaja klimatskih promena, promoviše očuvanje prirode koja pruža osnovne resurse, stvara nove poslovne prilike kroz cirkularnu ekonomiju i promoviše socijalnu pravdu.

Šta je Zelena Agenda i koji su glavni razlozi za njen nastanak?2023-09-05T18:02:43+00:00

Zelena Agenda je sveobuhvatna strategija održivog razvoja usmerena na borbu protiv klimatskih promena, očuvanje prirode i promociju održivog ekonomskog rasta. Glavni razlozi za njeno nastajanje uključuju sve očigledniji uticaj klimatskih promena, gubitak biodiverziteta, ograničene resurse i potrebu za socijalnom pravdom.

2023-11-30T10:53:22+00:00
Go to Top